Otadžbina

14

ТЕШКИ ДАНИ

легне, дође сан. Кад се пробудиш, наставиш читање опет за мало, па изнова заспиш, и то све тако од јутра до мрака — али ноћу — ох те ноћи — ала су дуге! Кабина крцка, постеља се љуља; чело главе свећа у обешеном свећњаку балансира, а кугла од свећњака звекеће; папуче се шећу од једног дувара кабине до другог, на чивилуку клати се одећа као шеталица на сахату, — све се то миче , све то живи, па ти не да ока да сведеш. Па сад, кад навале још мисли на мене патника; кад ми почну излазити слике мојих милих на дому, једна за другом, а све бледе, престрављене — ух ! 0 томе нећу да вам причам ! Као што рекох, тако је то ишло са зла на горе, док' једнога дана не загрди. Веше то после доручка, око подне. Лежим ја у дну салона с једне стране, а капетан с друге. Обојица смо заспали. Док од једном чујем кроз сан неки јак звекет, мени још непознат шум, а одмах за тим стаде махина. Ђипим на ноге, сам не знам како, Капетан је већ јурио из салона на поље. Ја потрчим за њим. На вратима притрчи нам инжињер, блед као крпа с узвиком: Масћта го11а! 1 * И Јелчић је мало променио боју у лицу. али су црте остале мирне, као да су изрезане од камена. — Известите ме потанко шта се збило , рече инжињеру. Овај је муцајући испричзо догађај у махини. Један силовити вал ударио је о пропелер по зади брода, баш кад је овај, љуљањем брода био поврх воде. Удар је био тако жесток, да се спровео кроз осовину до махине. и ту произвео отпор, који је сломио држак од чепа у великом цилиндру. Услед тога је махина наравно, одмах. стала. Да се не би догодила већа несрећа, одмах је пуштена пара, и кад смо се нас тројица срели на врати, шуштала је из малога оџака, као да смо већ срећно стигли у приста*) Макина је сдомљена.