Otadžbina

168

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

пасивну опозицију ? Да ли ће му унутрашња и спољашња политичка констелација помоћи или отежати изврптење оваквога задатка?.... Слика је одиста врло црна..,. — Ја не знам да ли она тако изгледа и моме колеги Ракићу, као што мени сада, после ових података, мора изгледати, али се сећам да је он пун поуздања био када сам му ја, пре него што смо ушли у владу, обраћао пажњу на наше Финансијске невоље, у колико сам их назирао. Ја не знам како поступају доктори Финансија са својим тешко болесиим иацијентима. Ми доктори медицине никад нп у најочајјнијем случају не бацамо оружје из руку. Ми сматрамо за дужност да лечимо до последњег тренутка, чак и у агонији дајемо аналептика. Овакво тврдоглаво вршење дужности до краја можда се многоме чини без смисла, али несумљиво је, да има врло много случајева, где је, услед таквог вршења лекарске дужности, болесник оздравио и ако су му већ били запалили свећу. Ја нећу никада заборавити један случај смрти на клиници. Пулс беше отао срце не куца више, корнеа неосетљива, дисаље престало, никаквог знака живота више! Па ипак савестан лекар није одмах отпшао од леша Кад уметничким дисањем није могао повратити живот. он је у свом очајању још нешто пробао. Забо је златну иглу у срце, довео је у везу са електричном батеријом, и пробао је да електричном струјом на ново кренс укочено срце. И тек после тога признао је, да је све свршено, да се више ништа учинити не може Ја мислим, да ни Финансијским докторима болесних држава, не би шкодило овакво поимање дужности. У осталом мени со чини да наша Финапсијска болест није ни приближно тако безнадеждна као гдекоја туберкулоза, која је на Давосу залечена. С тога је још више дужност свакога српскога патриоте, а камо ли сваког сриског министра, да са пожртвовањем свију својих сила помогне лечитп ово несрећно стање српске привреде и српских Финансија. Да