Otadžbina

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

169

ли ће имати довољно снаге и времена, да ли ће му шта помоћи или сметати, да ли ће имати среће или не, то није у његовој руци. Главно је учинити своју д-ужност. ТТТта да се радч у оваквој ситуацији? Да видим шта сам забележио после разних разговора са неким нашим Финансијерима.... У њима има неколико идеја, које би евентуално могле послужити као потка за програм реФорме наших Финансија. Да видимо. Пре свега ваља рашчистити с оних 42 милиона депоноване ронте и железничког зајма 1 ј И;. С. Мудри Рапапор нашао је у тој залози средство, да за сваки могућни случај што боље осигура оних 2 ! милион бонова. Све те бонове ваљало би откупити, па макар за то морали продати оних 42 милиона и по 70 за сто, јер: 42 милиона по 70 чини 29,400.000 а 21 милион гто 107'/ 2 чини 22,000.000 претиче 6,800.000. То значи пошто се одбију сви трошкови, могло би се спасти 6 милиона да се исплати јануарски купон. Али до октобра морамо бити на чисто па продајом тих 42 милиона државних артија. Друго: ваљало би штампати за 20 милиова државних бонова, који вуку интерес, и државних банкнота. Бонове би ваљало штампати на суме од хиљаду и на суме од две стотине динара, а државне банкноте би гласиле на пет динара. Са тим државним боновима и банкнотама плаћати „летеће дугове", иа и сами јануарски кунон ако не би могли продати оних 42 милиона државнпх облигација. Треће: ми не можемо бити лојални и ппема правим кредиторима наше државе, који су Фактички своје паре позајмили Србији и према посредницима, који нас експлоатишу. Те смо експлоататоре довољно кљукали на штету наших правих поверитеља. Њих, те експлоататоре, морамо скинути с врата. Треба им поиудити да куие она 42 милиона, на ако пристаиу, онда да их притрпимо до марта идуће године, а ако не пристану. кидати одМах.