Otadžbina

МОЈЕ МИНИСТРОВАШЕ

173

На један пут, не знам од куд и за што, сену ми кроз главу оваква мисао: Да ли ће Ракић хтети да пођемо овим нутем, да ли ће смети да загази у кидање уговора, па и ако пристане он, да ли ће одобрити Краљ?.... Ако се сви сложимо да је ово једини пут да изведемо Србију из овог Финансијског хаоса, нема сумње да ће нам поћи за руком да уверимо и Краљн. Ако не успемо, на таквом кабинетском нитању вреди пасти.... У том тренутку као да ми неки дух сумње пришану : (( Ама зар Мита да кида уговор с Англо-банком ?» И нехотице се сетих свега што се шушкало онда, када је монопол соли дат Англобанци. Ах, којешта! Мита је мој друг из младости, знам ја њега боље него они, који о људима суде по ономе што «се говори". За колико се поштених људи у овој земљи није свашта говорило?. .. Силом се отргох од ових мисли, стрпах у џеп ову скицу евентуалног Финансијског програма и одох право Председнику Министарства. Срећом нађох га сама. Прочитах му моју скицу, али му не сакрих ни ону неоправдану зебњу. — Врло сам вам захвалан — рече, г. Н. Христић, што ; поред толиког свог стручног посла, проучавате и ова мучна питања, па још и мене с њима обавештавате. Право да вам кажем и мени је мало хладно око срца због министерства Финанција, али ја се надам да ћемо се обојица преварити у тој зебњи. На сваки начин треба нам бити врло предосторожним у сваком Финанцијском питању. И за то је врло добро што ћете ви и г. Чеда моћи да цените предлоге, којп нам се буду износили, кад ми остали нисмо тим питањима вични. Мене мало изнеНа ђУЈ е > што г. министер Финанција још непрестано ћути,