Otadžbina

ОБУЋАР И ЊЕГОВ СИН

што нам још не наговешћује главну мисао свога програма. Ја сам од његове младости очекивао више живости. Али сигурно још није доспео да се оријентира како ваља о правом стању. Да причекамо! (Наставиће се) ——=?>>. ОБУЋАР И ЊЕГОВ СИН У мрачној, нрљаВој изби, у очи Лазарев-дана, Сеђаше обућар бедни, за сниским и старим столом Крпећи брижљиво нешто. Пдамен је лојане свеће, Озаравао бледо убоге и влажно к$те, Станиште нужде љуте. А у буџаку једном, где мемла царује права, Син жалоснога крпе на црним ритама спава И сања сутрашљи празник: к'о лица анђелски — чиста, Око Исуса Христа, Многа се скупила деца. Зелене, палмове гране, И звекет звонаца јасних свечаност казују њину; И дете дисаше бурно, и у сну запева јасно: Осана Давидовом сину ! И стари крпа се трже. Он речи појмио није, Ни наду на лепшп живот, која се у њима крије Али је певање чуо, и нежна туга га узе. И краткн отури чекић и тврдом, жилавом руком, Обриса тонле сузе. 13 Ј 4 .111 1890. |З ојис<ЛАВ БЕРИДБА НД. ТАЛАСИМА (нове^ла) Излазећн прошле зиме из једног концерта, угледа Драгомир једну плавојку и одмах похита да је иоздрави. После неког времена, окрену се свом другу, и позва га да приђе.