Otadžbina

194

ВЕРИДБА НА ТАЛАСИМА

Ко си ти? Јеси ли ти дух , који у мени дела, од кад сам к свести дошла; који ме напред креће истом путу, истој мети, без прекида, бесвесно, а ипак несавладЛјИВом снагом? Јеси ли ти оно, што ми је увек повраћало снагу и на ноге дизало, кад сам од умора клонула и падала? Јеси ли ти оно , што ме је предизало, кад ме је оловна навада мог несрећног живота, све доле вукла? Што ми је очи отварало, према свему, што је на овом свету лепо, велико и дивотно, док бејах опкољена нискошћу, тесногрудошћу и гадошћу ? Јеси ли ти прогонио мрачни облак прашине, што ме је ослепљавао и отворио ми сад изглед. на чиста дивна, цветна. поља ? Јеси ли ти то душе, што у мени делаш, што ме руководиш у свима мојим делима? Ти чиниш, да све велике мисли, што се провлаче кроз васиону, у мени одјекују; да је мој слаби ум кадар да схваћа бескрајну ширину мисли. Ти крепиш и снажиш моје слабо тело, Ти га водиш крај провала и бездани, у које би се без тебе јамачно сурвало. За све што имам и осећам. теби благодарим ! Тн си то, што ме уткиваш с њим са драганом. и невидљивим иоткама њему привезујеш.... Како да те зовем? Како да ти благодарим? Назваћу те «мој анђеле хранитељу !» Теби ћу се одсад молити, да ми и одсад будеш у помоћи; теби ћу благодарити ; пред тобом ћу клечати ; теби ћу у срцу своме подићи олтар ! И кад тебе будем угледала у његовим очима, и кад тебе у његовим уснама будем тражила, не љути се на ме; не оптужуј ме за скрнављење светиње! Јер ти си исти дух, који у њему дела. Ја тебе у њему опет налазим. Амин!» Тако се, драгане, твоја мала атеискиња молила, Јучерањи дан, био је такође један од оних дана, којих ћу се сетити и на самом самртном часу. Милане, понови у себи свакога часа то да си усрећио једну сироту и слабу жену. Ти си ме спасао из таласа, али живот си ми повратио само својом веридбом. Јер за спасавање људи из