Otadžbina

ОКРУЖН^, СРЕОКЕ И ОПШТНН. ФННАНСИЈЕ

199

зграда. Ове прирезе обично одређује окружни начелник и подноси и х на одобрење срескнм скупштинама. Кад је прирезана сума позамашна, тада тражи и одобрење виших надлежнпх власти; за мање потрошке пак мпмоилази овај дуготрајни поступак, ма да је то протпвно! и Уставу и проппсима других материјалних закона. Величина ових приреза је различита; колико их има, кад се купе, на што се одиста троше, не може се поуздано знати, јер у практици немају непосредне везе ни с министарством Финансија, ни са Главном Контролом. Може се рећи, кад се куие за оправке друмова или мостова, да не износе више од једне илн две паре на динар окружнога пореза, а када се прирезују за грађење средњих школа, касарна, зграда за окр. начелства или судове, да износе често кроз три, четири или више полгођа између 25 и 50% непосредног пореза. У прошлој рачунској години могло је ових приреза бити до 900.000 дии., "јер извештаји појединих начелстава дају укупну циФру од преко 700.000 динара. Од како су државне Финансије посрнуле, и како нема изгледа да ће се оне кроз кратко време са свим опоравити и што се ~због тога држава не упушта никако у већа грађевинска предузећа, зачела се код нас тежња, да се многи Финансијски задаци нренесу на општине, срезове и округе, те се с тога може утврдо рећи, да ће у новом добу окружне самосталности и ови прирези из године у годину пагло расти. Овим пренашањем државних и опгатих Финансијских задатака на помесне управне чиниоце, даје се донекле и објаснити застој, да не кажемо смањивање државних расхода, у овоме правцу, за минЈле две-три године. II Среске Финанеије И ако немамо Формалних среских буџета, ипак постоје забелешке или акта среских старешина, у којима они означују, колисо им је потребно сваке године приреза за подмиривање среских трошкова. Ови трошкови нису предвиђени у нашем законодавству; по праву их с тога не би смело ни да буде, али су се они у животу толико одомаћили, да данас заузимају одлично место међу осталим јавним дажбинама. Срески прпрези су потеклп прво из потребе среских старешина, да прирезом од народа подмирују канцеларијске трошкове, за које им се од вајкада даје из државног буџета, за данашње прилике, незнатна сума од 50 талира или 250 динара годишње. За овим су се развиле среске потребе на множину разних предмета, међу које спадају у првом реду.- огрев канцеларијски и