Otadžbina

200

ОКРУЖНЕ, СРЕСКЕ И ОПШТИН. ФИНАНСИЈЕ

сиромашних притвореника, грађење или оправке среске куће, путева и мостова, накнаде за становање среског особља, као норезника, ипсара, шумара и т. д., ношење данка у окр. варош, издржавање медпцпнских питомаца на страни, исп,]ате паљевина, накнаде штета нанетих поплавом или градом, и на послетку у новије доба огромни трошкови око гоњења хајдука. Кад у иочетку рачунске године срески старешина састави спнсак својих потреба, обично наређује и купљење приреза, не тражећн ни одобрење «среске скупштине, 8 ни министра Финансија, нп Државног Савета , ни највише решење. Ретки су капетани, који ударају путем који им закон прописује. Алп, да не би срески старешина дошао у сукоб с појединим кметовима, он обично пзиште од ових иакнадни пристанак за купљење ових прпреза и наређује им, да првом приликом овере и општинским печатом тако зване закључке среске скупштине — установе, која се нигде у нашем законодавству не помиње, ма да она има у ирактици тако велике и важне функције. Ово је одиста занимљив случај, где живот неумитно ствара у обичајном праву једну установу, која нигде није призната, ни Уставом ни другим којим законом, те тиме испуњује празнину у нашем систему јавнога права, коју је омела кодиФикација. Ну, природно је да је овако и морало бити, по што су се срезови развили као самоуправни ирелазни чланци између општина и државе, држећи се њиховог обрасца, те су морали добити поред на њих нрепесене извршне и своју оделиту законодавну вдаст. Ови закључци среских скупштина оверавају се за тим именима неколицине грађана , који се називају среским аовереницима. Ево, на овакав пачин добија срески начелник одобрен.е, да мозке преко године покупити од народа својега среза по 2, 3, на чак и 8.000 динара, којим новцем сме да располаже као својим имањем — по што рачуни о среским прирезима не подлеже ничијем нрегледу, па ни прегледу Главне Контроле! Према службенвм подацима, било је прирезано за среске потребе у прошлој години 259.000 динара, што чини на тадашњих 69 срезова просечно ио 3.750 динара на годину и на срез. Сем ових било је још и других, који се повлаче из ранијих година, а који су намењенп за грађевииска пуедузећа или друге потребе. Мислимо да се нећемо огрешити о истину, ако ове прирезе оценимо на 120 до 130 хиљада динара, тако да нам сви срески прирези дају годишњу цифру од близу 400.000 динара. Пређимо сад на трошење среских прихода. Како је у недостатку сваког среског Финансијског права, допуштено појединцима да гу прирезивати на народ колпко им је воља, и како ова радња