Otadžbina

ОКРУЖНЕ, СРЕСКЕ И ОПШТИН. ФИНАНСИЈЕ

201

ереских етарешина не подлежи ничијој контро.т, није ни чудо што је трошење срескога приреза једно од оних места на згради држаоној, где су врата широм отворена разним злоупотребама. Прешавши неправилносги при састављању и одобравању среских прорачуна и остављајући на страну противзакону практику, што се махом по Србији прнрезује с главе па главу, у место по сразмери неносредног пореза ; ево најглавнијих неправилности у самом аеговом трошењу: а) Среске старешине имајући на расположењу веће суме новаца, за које ннсу дужни по закону никоме давати рачуна, чине тнм новцем издатке, који се не могу сматрати ни да спадају у т. зв. канцеларијске трошкове, нити у народне потребе. Примера ради да паведемо куповање намештаја за среску кућу, који служи за личну употребу среског старешине и његове породице; трошкове око прослава народних и државних празника , поред трошкова које чини свака општина; награде за преношење данка, мимо дијурне према закону о путним и селидбеним трошковима. б) Среске старешине уступају махом све радове и службе без јавног надметања , а цену за њих одређују по своме нахођењу и личном интересу. Тако је, примера ради, плаћена оправка моста од три балвана, у једном од најсиромашнијих кра.јева у Србији, годпне 1886. са 174 динара: Исто се тако иаплаћују све друге намирнице, као дрва за огрев, два или три пута скупље но што им је тржишна цена. Да овакви случајеви могу да буду неопажени од надзорних власти, објашњава се практиком, по којој се издаци учињени из срескога приреза, никако и не ироводе кроз протоколе и акта службеиа, а признанице о издатом новцу опет ником не подносе на преглед. в) Нарочити прирези, који се купе за исплаћивање паљевина или пострадалих од хајдука, служе по самој прпроди ствари као награде за политичке заслуге појединаца. Поред напомена које смо изнели при крају нашег посматрања окружнпх Финансија п које вреде у свему и за среске, могли бисмо још изјавити жељу, да се срезови, као важни чиниоци у држави, не изгубе из вида прп иреустројењу земаљске управе. Једном речи, да норед Устава, којн у једиом свом делу иоставља начела, која вреде за целу државу као политичку, правну и Финансијску јединицу, и закона о општинама као основе за општински иолитички и Финансијски круг рада , и закон о окрузима и срезовима буде верна слика свих задатака, које данас они врше и које би можда још требали да приме на себе у будућности.