Otadžbina

ОКРУЖНЕ, СРЕСКЕ И ОПШТИН. ФИНАНОИЈЕ

203

Све ове приходе дају управо споредна општинска добра, јер језгру општинског имања сачињавају јога и дан данас утриие и шуме. Без сумње да би се њиховим рационалним обделавањем појачали и Финансијски извори општински, ииак је њихов значај и за будућност, са чистог Финансијског гледишта у толико незпатан, у колико је од велике вредноети с гледишта економског и социјалног развоја наше отаџбине. И ако наше општине имају изобилно своје земље, многе су јогп веома оокудне у потребним им зградама, као што су суднице, школе и притвори, те су принуђене да оваке зграде узимају од приватних под закуп . по скупу цену. По што у овим случајима свагда односи победу личеи интерес појединих грађана или представнпка општинских власти , потребно би било да се законским путем опшгине свестрано ограниче у узимању под закун таквих зграда, које су им од преке потребе , о чему је већ овогодишњи општински закон и донео једну, али непотпуну одредбу. Давање под закуп општ. имања показује нам још најмање злоупотреба, јер овде утиче на решење општ. представника интерес појединаца као контрола, ма да би и на овом нољу законодавство могло у многом чем да помогне, нарочито с погледом на правилно такмичење и на јемство за сигурно плаћање закупнине. Општински капитали се дају, бар што се тиче интереса, по врло повољним погодбама.. Најобичнији је интерес од 10% ; али шик нигде не страдају општ. Финансије толико, колико при давању новца иод интерес. Овде нема никаквих правила ни прописа, по којима се може зајмити новац, на које време и на какво стварно јемство. Због учестаних промена часништва и свега особља општинског, нико није у. стању да води рачун, да ли се уредно плаћа интерес и отплата, да ли неће потраживање да застари, да ли дужник или јемцп дају још довољно гарантије за наплату. С тога су веома учестале одлуке оишт. судова и одбора, које је принуђена и виша власт да одобрава, по којима се тражи да се какав интерес опрости или дуг расходује. Што је још најгоре, често овакве одлуке потичу у споразуму дужника и кметова ооштинских. Колико овде мо?ке да иропадне народњег имања, да наведемо примера ради једну од најбогатијих општина, која је у срезу јасеничком, окр. крагујевачког. Та општина има у облигацијама и разним признаницама 52.000 динара и ироводи их из године у годииу као општ. капитал. Међу тим сва та потраживања су тако несигурна, да их није још ни један кмет покушавао да наплати. По уверењу неких тамошњих грађана, могло бисезасвих 52.000 у облигуцијама добити на лицитацији до 20.000 дин.; дакле тако је ниско