Otadžbina

204

ОКРУЖНЕ, СРЕСКЕ И ОПШТИН. ФИНАНСИЈЕ

пао курс нашим општ. кредитним хартијама! Ово жалосно стање натерује нас, да мимогред споменемо једну мудру одредбу у Француском уређењу месних Финансија. Расписом министра унутрашњих послова од 1852. год., забрањује се свима месним политичким јединицама (селима, варошима, општинама , кантопима) да свој новац приватнима издају на лично јемство, већ да су дужне да га употребе или на куповину државних облигација, или да га даду на сигурну хипотеку, 1 ) Колико може бити у Србији општ. капитала, у ужем смислу ове речи? Докле се о општ. добрпма управо нигде не води рачуна, пико нема њихов списак а камо ли премер, општ. се капитали бар преносе у рачунима из године у годину у тачно обележеним циФрама. Службени подаци за 1889. год. показују, да све општине у Србији имају укупно 5,594.615 динара. које у готовом новцу које у облигацијама. Сем тога има једно дваестину општина, у којима нису рачуни од впше година склопљени , њихов капитал можемо оценити по сразмери осталих на 150.000 дин, у најмању руку, тако да цео капитал општ. даје позамашну суму од 5,750.000 дин. или 5 75.000 дин, годишњег прихода. И огппт. капитали су веома неједнако распоређени по Србији. Најбогатија је Крајпна, која данас има преко 760.000 дин. илн по 33 дин. на сваку пореску главу; за њом долази пожаревачки округ са 1,,010.903 дин. или 20 дин. на главу, за овима се поређује доње Поморавље и Посавина, најмање пак капитала имају Подрпње, Ужице и нови крајеви, где једва долази по један динар на сваку пореску главу. Међу варошима заузима прво место Београд са 120 хиљада, за тим Смедерево са 109, па Неготин са 76 хиљада, наравно не узимајући у рачун варошки дуг ; најмање општ. готовине имају Пирот, Ниш, а међу свима заузима последње место Врања, која готовипе никако и нема. Голема цифра од близу шест милијуна опгптинских капитала, изазива у нама и нехотпце питање, да ли не би од њих могле оггшт. да имају веће, ако не Финансијске, а оно економске користи? Примера ради зар се не би могла употребити сума од 7 60.000 дин. у Крајини на унапређење винодеља, оснивање среских и општинских подрума или винарских задруга? — Нека привредници о овоме мало више промисле б) Оаштински дугови Окрузпма и срезовима су дугови са свим непознати, а и наше општине немају јоште дугова, бар у европском смислу те речи. ') ВгаД"'. [^АЉп. бпапс. (1ез соттипез. Рапз. 1857.