Otadžbina

ОКРУЖНЕ, СРЕСКЕ И ОПШТИН. ФИНАНСИЈЕ

207

цуска, земља крајње централизације троши поред државног буџета од 3.174 милијуна још годишње 473 мил. по својим општинама. Од напред поменутог целокупног прихода или расхода општинског од 5,608.460 дин. имају варошице и села 3,515.828 дин., што чини по 5.7 73 дин. годишње и просечно на сваку неварошку општину. Остатак од главне суме у 2,092.632 дин. принада окр. варошима а оне га овако деле између себе: Београд, у исти мах једина општина, која има преко 200.000 дин. прихода, има буџет од 734.801 дин.; за њим долазе четири вароши које имају више од 100.000 прихода, а то су Шабац са 188.215, Ниш са 187.100, Пожаревац са 1 11.572 и Крагујевац са 100.570 дин.: иосле ових долази још 8 вароши чији је буџет већи од 50.000 дин., докле на послетку не падне буџетска цифра код Г. Милановца на 16.862 динара. У почетку рекосмо да је најсталнији, а сад ћемо видети да је и најобилатији приход општински — прирез. Истина да је тешко сазнати праву цифру свих општ. приреза због многих неправилности, које су се одомаћиле у општ. рачуноводству, и због неупутног начина по коме се склапају опгит. буџети, нпак држимо да је доста верна цифра од 2,033.238 дин., што су нам дали тачни службени подаци прикуиљени за 1889. годину, Поред ових података имамо и друге, које је наша Пореска управа прибрала. По њезином рачуну требало бидаимаових приреза, за две године раније, само 1,342.228.87 дин. Да докажемо непоузданост овог рачуна, узмимо само једну околност у призрење, Чланом 68. закона о општинама од 1884. год., овлашћују се општине, да могу за намирење плата председничких купити приреза по динар , уза свако полгође и од свих пореских глава, а за плате к\;етовске по пола динара. Рачунајмо да свака општииа купи приреза и за плате писарске или пандурске просечно ио 800 дан. годишње, онда ћемо добити овај ресултат: на 460.000 пореских глава у Србији по 2 динара, чини 920.000, за два кмета најмање, толико исто, за 609 писара или пандура по 800 динара, рецимо 480.000, свега дакле 2.320.000 дин. Кад од ове крајње суме одбијемо једно 200.000 за варошке и оне општине, које ове издатке из других извора намирују. добићемо цифру од 2,1 10.000 динара, која се потпуно слаже с нашим подацима. Кад упоредимо приход свих општина у Србији са "прирезом, који се купи ради изједначења буџетског, видимо да он износи 36% свих доходака општинских. Ако издвојимо још и вароши које неприрезују више од 10% својих издатака, онда добијамо, да сеоске општине подмирују прирезом већу половину својих издатака (52°/ 0 ). И овде има велике разлике кад погледамо на карту Србије. Докле у ужичком и врањском округу прирез даје преко 60% свега