Otadžbina

206

ОКРУ ЖНЕ, СРЕСКЕ II ОПШТИН. ФЛНАНСИЈЕ

в) Оаштински ириходи Општински приходи нису у оној мери разнолики као што су државии, а међу општинама велика је оиет разлика измсђу сесских и варошких. Сиромашније међу онима првима једва ако имају три, четири различита извора за подмиривање својих трошкова. Једна позиција ипак налази се скоро у свима општин. буџетима, а то је општински прирез. Овај прирез не познају од 630 општина у Србији само њих 26, и то су или оне, које имају царииарнице, те их приход од помостарине (калдрмије) ослобођава од овог намета, или нмају толико својег имања, те им је закупнина довољна да њоме изједначе своје расходе са приходима. Најобичнији споредни извори општ. приходајесу: интерес од општ. капитала, закупнине општ. имања као аренде од механа, продавница и општ. земаља; за тим приход од «малих печата", добошарине, приход од казни и т. д.; крупније општине имају прихода још од мееарске аренде, од кантарине, од акција на пиће, од пијаца, вашара, од продатих места на гробљу и т. д; ипак кад бисмо буџете свих општина у Србији летимице прешли, нашли бисмо неких 78 разних Финансијских извора из којих оче намирују своје раеходе. Године 1889. имале су све оиштине у Србији за 5,608.460'14 динара прихода, дакле за 12% државног буџетског прихода. Али ако се узме у обзир, да држава није бпла у стању, да прикупи за последње три године вшпе од 38 милијуна у место 44'/^, докле су општине сав свој приход унеле у своје благајнице, то онда излазп да је терет општ. буџета лежао на народу, према државиом, у стварној сразмери од 14% или од једне седмине. Кад упоредимо ове циФре са односима, који у погледу Финансијском постоје између централне и локалне управе у другоме свету, видећемо како је мало друштвених задатака узела на се општина у нас, како је наша самоуправа још у повоју и следствено шта имамо од наше општине да очекујемо у будућности. Да не говоримо ближе о самоуправним државама англо-саксонске расе, о уједињеним америчким државама, где су месни трошкови већи од државних ; јердоклеје године 1885. био савезни буџет од 336 милијуна долара или 1.680 милијуна динара, месни су наметп прелззили 392 мил. долара или 1.960 мил. дин., исто тако да не помињемо Енглеску, где на 88,088.518 Фунти стерлинга државних дажбина, долази 67,705.079 Фунти или 1.706 мил. дин. општинских трошкова; сама Италија, чије Финансијско устројство у многоме личи на наше, имала је на 1.758 милијуна државног буџета исте 1885. године 561. мил. општинских расхода: на послетку и Фран-