Otadžbina

СА ЈАВОРА

219

ница била ирва иа ударцу , старали смо се да к њој, као тежишној тачци, иривучемо што већу силу. Ово смо доста и постигли према тешкоћама , које смо савлађивати морали. Резимирајући извршени размештај и распоред трупа стајали смо 29 јула овако : Наша главна сила стајала је спремна за отпор друмом од Јавора к Црвеној Гори и Ивањици; на десном и левом крилу, има]ући поредне посаде тако: Пред непријатељем на топомету била је заштитница, а на догледу остале трупе и то : На Погледу и околини 3 батаљона рудничке бригаде I кл. * 2 батаљона рудничке бригаде II кл/, Чемерницом. 2 « ариљско-ужичке бригаде I и II кл. на Чемерници. 1 батаљон моравички ужичке бриг. I кл. и на Заскоку и нешто моравичког батаљона II кл. границом у лево да браие села од пљачке и ватре. 4 батаљона ужичке бригаде I кл. на Кушићима, са 4 тешка топа. Чачани и остатак ужичке бригаде II класе на Опаљенику. 2 добровољачка батаљона на Ковиљу и 1 на Дебелом брду, пстакнутој тачки према задњем делу Чемернице. Остало у Ивањици. Ми смо располагали приличном силом и рачунали смо : да можемо против ставити Турцима 7—8000 бораца, сем добровољаца и резерве, на Опаљенику. Према овој снази, с којом смо располагали, били смо у нешто сигурни да задржимо Турке и да плате сваку стопу земље коју освоје, ценом вредећом. Најстрашнији посао беше нам, да што пре утврдимо Кушиће. На овоме послу и радисмо што год живље могасмо. Али немадосмо инжињерије, нити алата.