Otadžbina

220

С А ЈАВОРА

Наша главна команда још је била у тешком колебању. Није могла одсечно прекршити, на одброну одсудну испред Ивањице, Лиса и Ариља; доцније Лиса и Градина (по нашој напомени), биле код ње решиве одбранске позиције. Па ваљда због тога није наше предлоге ни одобравала, нити одрешно налагала шта да се ради. Артилерију, коњицу п инжињерију држала је око себе. И са овог неодрешног положаја ми смо се често неиријатно осећали Али смо радилн одсечно, као што смо закључили били да радимо. Ово стање са обе стране , јасно се види из досадањег, као и из следећег. Као што се види да је командант ужичке бригаде I кл. на Кушићима био дејствителнн командант оне наше војске, која је била од Јавора до Ивањице и са стране овог стожера одбране Борбе веће не би 29. јула, сем што оно неколико метака топовских Турци опалише. 30 јули прође без борбе. Продужисмо журно утврђивање Кушића; још непрестано копасмо ровове и градисмо засеке. А то и на Погледу. Опет захтевасмо од команданта војске артилерију, и доказивасмо му да ћемо држати 1 5 дана, бранећи друм до Ивањице; стопу по стопу ћемо упорно бранити; осигурасмо га и гарантовасмо собом, да ћвмо тано одржати. Ова гарантована борба и одбрана од Поглед а до Ивањице, била је за нас тешка обавеза; те нам тог дана беше врло дуго и страшно. 31 јула иродужавасмо рад око утврђивања Непријатељ такође продужаваше ушанчење Јавора. Дан прође на миру. Овог дана заробише Моравичани I кл. турског официра јузбашу, који је проматрао наше предстраже и земљиште; и доведоше га везаних очију на Кушиће. А ухватили су га под Јавором између «Заскока» и Мешћеме. Јузбаша је ишао низ иланину са 4 војника, како при-