Otadžbina

кривична дела

223

У овом природном праву на част човек и.иази своје лепо пме, свој добар глас, своје поштење, а на основу тога права он захтева, да му сваки одаје ону почаст, која му припада. Није потребно да му се та иочаст одаје неким спољнпм видљивим знацима, јер се под одавањем почасти у овом смиелу разуме прећутно поштовање и невређање човечијег права. Ослањајући се на то право човек се може оградити противу оне радње другог човека, којом му се понижава лепо нме, побија добар глас и тиме каља поштење. Друштво људско признаје и ујемчава сваком свом члану ово право, докле год он сам својим делима показује да је достојан поштовања. Човек се сам по себи не може одрећи тог права, он га сам по себи не може одбацити, но му га одузима друштво у коме живи због таких дела, која се према правним појмовима друштвеним сматрају као злочинство и. и као неморална дела. Друштво, у интересу свог унутарњег реда, заштићава част сваког свог члана, а одузима Је само од оног, који је то сам својим делима проузроковао. Ма да је част као природно право у свему једна иста за сваког човека, ипак може да постоји и при једном истом вређању нека разлика, која мења величину увреде према друштвеном положају увређеног. јер су и људски осећаји, па и штетне последице у сразмери са тим положајем. Част је својствена сваком лицу. Она се распроотире у државном животу не само на Физичка, већ и на правна лица. У правној науци оспорено је питање, да ли се према сваком правном лицу може учинити повреда части. Ово је питање данас у правној науци решено тако, да свако правно лице има права на поштовање, само се при вређању њихове части код извесних правних лица то вређање изједначава са наношењем штете. Наука признаје да се свима властнма, падлештвима, друштвима и осталим правним лицима политичког значаја, може ианеги увреда части, која расте у сразмери положаја, који је том правном лицу признат у друштву. Међу тим код оних правних лица, која немају политичког значаја, већ која су за своју цел истакла увећање своје имовнне и добити; као што су нпр. акционарска друштва, и т. п. увреда части не садржи ону карактеристику, која постоји код оних првих правпих лица и ту се она изједначава са причињавањем штете. Према некој целини са неодређеним обимом, која се у друштву не сматра ни за физичко ни за правно лице, не може се учинити кривично дело повреде части, ма да та целина у својим појединим саставним деловима садржи све сама Физичка лица: Тако на прилику не може бити кажњиво дело повреда части неког ста-