Otadžbina

224

КРИћИЧНА ДЕЛА

лежа, јер је ту предмет потпуно неодређен; нпр. неко вређајућнм речима говори о занатлијском сталежу; ту неодређеност предмета према коме се дело вршн, потире кажљивост. Да би и овака вређајућа радња била кашњива, мора се нарочитим законским прописом запЈТититп част оваких столежа п тада би се сваки члан тога сталежа могао сматрати за утврђеиог представника сталешког и тражити задовољења. Без тога је кажњивост немогућа, јер би тужени одбијао тужбу појединих људи изговором, да он љих лично иије напао. Што се врсђајуће радње тнче, она мора бити така, да се према постојећим правним појмовнма о поштењу и части, н.оме могла ова наиасти и повредити. Законодавци о овим појмовима не могу ништа нозитивног прописивати. Они остављају судији, да о томе доноси закључак. За то је судија дужан да изучава како народ у својим разним сталежима поима част и које радње увршћује у оне којнма се може част врсђати. Проучавајући ово, а узев уз то у обзир просветни ступањ, међусобни однос, иосто.јсће обичаје и узроке који су изазвали вређајућу радњу, судија ће моћи да пзведе правичан закључак по овој ствари. По предмету на који је управљена вређајућа радња, повреде части дсле се на неаосредне и посредне, и на оаште и осо6ене\ г.рема начпну вршења вређајуће радње, оне се деле на мислене и стварне, и на јавне и нејавне. За непосредну повреду части сматра се она, код које је вређајућа радња неносредно извршена према увређеном лицу, тако да се она не може по постојећим правним основима да преноси и на неко треће лице. А где се та радња ио самом праву може пренети п на неко треће лице, онде постоји посредна повреда части. Нравни основ &а преношљивост састоји ее овде у природпој п законом признатој вези увређених лица. '1'ако н. пр. може и за мужа бити увреда, ако ко његову жену удари Као опште повреде части сматрају се оне, које су учињене у опште према лнцима, које закоп не узима у нарочиту заштиту. Особене повреде части могу се учинити само према оним лицима, која законодавац према њиховом ноложају узимау нарочиту законску заштиту. За увреде особене врсте законодавац прописује нарочито строжије казне. Као особене врсте повреде части помињу се у пашем кривичном закону оне, које се чине према Краљу и Краљевском дому, према властима у опште, према чиновнику, према свештенству п т. д. (в. \. 91. б, в. 103. 104. 207. 6. кр. з.). Ове особене повреде части с погледом на сам предмет крцвичног дела, квалиФикују се као засебна дела, ма да у самој стварн нису нншта друго до нападаји на нечију част.