Otadžbina

КРИВИЧНА ДЕЛА

уверењем о истинитости својих навода, а ни сам суд није на чисто сн невиношћу оптуженог, б) ако власт оптуженог огласи за невпног, онда за тужиоца због недостатка зле намере не може да постоји кривично дело лажног онтужења, али може да постоји увреда части, при којој ће кажњивост бити у толико мања, у колико ]е била већа 'вероватност, да Је тужилац своје наводе за истините држао. Ту је управо кажњива ола лакомислена радња учиниочева. Тиме што је оптужени за невина проглашен, он још није добно потцуног задовољења. Ту је задовољена само правда у толико, што нсвино оитужени није осуђен, али и за повређену част игате правда задовољења. Тужилац је проузроковао што је оптуженоме част доведена у опасност и што је она у очима многих људи била привремено окаљана; међу тим нико не мора трпети да му се част ни за један тренутак вређа. Ово захтева и сам добар друштвени ред, по коме се не сме ни у ком погледу допустити да се лакомисленим тужбама доводи у опасност нечија част. Недостатак зле намере треба дакле да служи за околност, која ће веће дело повреде части да претвори у мање, дакле да лажно оптужење претвори у увреду части, а никако да поништава одговорност нроузроковача. Има много правника ко.ш заступају мишљење, да у оваком случају нема места тражењу, да проугфоковач тужбе даде задовољења за увређену част. Они то своје мишљење оснивају на некој измишљеној целисходности наводећи, да се не сме у овој прилици допусгпти невино оптуженоме да судским путем тражп задовољења за увређену част, јер би се иначе застрашпо свакп од тражења свог ирава и нико не би смео кривца пријавити власти. Мп на супрот овом онортунистичком начелу постављамо питање, сме ли се у држави допуститн да се чија част ма и привремено окаља погрешним сазнавањем и схватањем стања ствари? Ничија тужба не сме бити ланомпслена, као што не сме нико лакомисленим радом кога оштетити. Тужнлац је могао и требао да размислп о својој радњи пре но што је окривл.авањем ставио на коцку нечије име. Осим тога тужилац је морао своју тужбу поткренити ма каквнм доказујућим околностима, и за то се он може од одговорпости отрести, бацајући кривицу на онога, који му је те доказе дао; дакле на правог проузроковача повреде части. Злонамерно оптуживање нема за кпајњи циљ, да лажно оптужене буде одиста и осуђен за неко дело, јер тада лажно оптужени постаје средство за извршење другог засебног кривичног дела. На пример, ако је лажно оптужење учнњено у том циљу, да оитужени буде осуђеп на смрт, па се пресуда изврши, онда је то убиство учињено помоћу лажног онтужења. За појам овог кривнчног