Otadžbina

КРИВИЧНА ДЕЛА

231

»И ако себар спсује властелина, да плати сто перпера и да се осмуди ; ако ли властелин или властеличић опсује себра, да плати 100 перпера. „Ко опсује светитеља, калуђера илипопа, даплати 100 перпера". Као особене врсте повреде части помиње се у Душановом законику увреда цара путем каквог писма. Кривична дела којима се напада на част човечију, деле се на ове врсте: 1. Лажно оптуживање. 2. Клеветање и 3. Увреда части. Ми ћемо о еваком овом кривичном делу посебице говорити. I *6. Лажно оптуже&е. Кад ко злонамерно другога лажно оптужп код власти, да је учинио какво кажњиво дело, а циљ је његовој тужби био, да се противу туженог отпочне истрага, онда се то зове лажно оптужење. За појам овог кривичног дела захтева се ово: 1. Очтужење мор а бити злонамерно; дакле да тужилац овим делом иде на то, да се противу туженог започне ислеђење за неко кажњиво дело. На појам овог крив. дела не утиче околност, да- ли је тужба била писмена или усмена. Да је у лажног оптужиоца постојала зла намера, може се извести из околности, што је он доказе сам стварао, измишљао, незаконитим путем скушвао, или чак само дело измислио. Тако н. пр. постојаће лажно оптужење, кад је Петар подметиуо Павлу своју ствар, а власти пријавио да му је ствар нестала, па се после нађе код Павла: или ако Петар тужи Павла да је негде убио човека и власт га стави у притвор, зли ислеђењем нађе да такав човек није убијен, и т. п. Ако је тужилац околности којима оптужшопа терети, п ема приликама могао држати за истините, онда не може бити говора о лажном оптуживању, јер ту нема зле намере, но проете хотичности. За злу намеру не сме се сматрати, кад ко правога кривца тужи суду у циљу да га суд осуди. Зла намера може да постоји само онда, где се овака радња са знањем врши према невином лицу. Када је оптужење учињенб хотпчно (јер се нехотичпо не може учинити), али без оне зле намере, па се при ислеђењу нађе да је оптужени невин, онда ни у ком случају не постоји лажно оптужење. Но ту нам настаје питање, има ли у оваком случају невино оптужени право да тражи задовољења за повреду своје часги ? Ми налазимо да у овом питању ваља разликовати ова два случај.а: а) ако је власт ослободила оптуженог због иедовољппх доказа, онда за оптужиоца не постоји никаква врста повреде части, дакле ни лажно оптужење, ни увреда частн; јер је тужилац радио са.