Otadžbina

16"

НАШ ПРИВРЕДНИ ПРОГРАМ

243

хпој узвишеној спољној мисији државној усаех осигурамо? Ето то је преважно питање, које у дванаестом часу позива све праве родољубе да слошки прегну на решење његово. Оно је и нас изазвало да у прилог решења његовог изнесемо своју мисао и предлог, а на критичну оцену оних људи , који озбиљно воде рачуна о животним интересима своје домовпне. Пре свега , према данашњим политичким приликама у земљи, и с обзиром на економску потчињеност, коју нам најезда стране индустрије све јаче натура, — не остаје ништа друго , него да ово судбоносно пптање о ре®ормама целокуине народне привреде извучемо из уских оквира програма наших политичких партија, да га, дакле, у неку руку неутралишемо, огласив га за огппте питање свих полит. иартија, па да се сви , без разлике политичке боје, удружимо, те да слошки радимр на бољитку народне привреде. Тога ради ми предлажемо : да се заснује једно велико, народно удружење, које би се звало »задруга родољуб а", а у циљу и са задатком: «да иотиомаже ојачање и даљи развитак целокуине домаКе ароизводње, као и да шири у народу свест о економној независности Краљевине Србије". Организација овог удружења била 611 ова: 1. У Београду би се засновао Главни (средсредни) Одбор, са четири одсека и управом на челу. Одсеци би били ови: а) Одсек економно-финансијски. У њ би ушле све наше економисте и Финансисте, да заједнички ироучавају услове нашег целокупног привредног живота, истраживали би узроке нашег економског уназађивања, предлагали би увођење потребних мера и установа за унапређивање целокупне народне привреде. б) Одсек занатлијско-тЈоговачки. Он би се састојао из најинтелигентнијих и најискуснијих наших трговаца и занатлија. Они би проучавали услове за потпомагање појединих грана садање индустрије (на пр. платнарство, ћилимарство, кожарство и т. д.) као и за подизање потребних заната и идустријских грана, којих још нема. За сзе ово предлагали би завођење потребних установа и мера. в) Одсек иољоиривредни. У њ би се прелила управа садањег пољопривредног друштва са досадањом задаћом, И, г) Правни одсек. Чланови овога одсека бирали би се између наших најбољих правника и државника, који би проучавали махне наших закона, који имају знатнији утицај на економски жрвот народни (на пр. закон о удружењима, еснаФима, наслеђу, о залози, о баштинским књигама и т. д.) па би, водећи рачуна о конкретним приликама нашег народног живота и предлозима прва три одсека,