Otadžbina

242

наш гтривреднп програм

о државним Финансијама, и ни једна вдада и ниједан министар привреде, ни из једне политичке странке није могао доспети да у интересу бољитка целокупне народне привреде, састави и оствари какав 110 обиму пшри, а у потанкостима што више разрађен, програм најнеопходнијих економских реФорама. Најглавнији је узрок целом овом општем нераду на озбиљном преображају целокупне привреде нашега народа тај, што наше политичке партије вандалски воде међусобну борбу и то не на земљишту начела, већ на земљишту себичних интереса својих чланова. Та се борба тако очајнички води, да она, врло често, избија у страхотним суровостима, какве ниједна уставна држава досад није ни чула а' то ли видела. Та вандалска борба наших политичких странака раздвојила је, ако не и са свим отуђила једне од других оне људе, који искрено мисле о бољитку и будућности ове земЉе, а који би, удружени, могли правилно и на боље кренути привредни живот нашега народа. Истина је, да и све наше политичке партије јасно увиђају ово нагло економно пропадање наше; истина је и то, да свака од њих у свом програму истиче и неопходне економске реФорме, које ће нарочито кад на власт дође, извршити у интересу поправке и унапређења целокупне привреде народне. Али до сада још ниједна од њих ни ,у програму ни у партијском листу није изближе обележила ни главније основе тим реФормама, а још много мање да им *е у поједпностима објаснила начине и средства за извођење њихово. Ну, све баш и да има ма која од партија какав год свој детаљирани програм економских реФорама, она га, дошав на владу, не би могла извести за то, што друге две странке^увек заузимљу према оној, која је на управи државној, такво непријатељско држање, да ово иде до крајњих граница и размера, а све на огромну штету и садањих и будућих животних интереса наше државе и њене спољне мисије. Ето у оваком несрећном и иривредном и политичком стању нашем у земљи затиче нас најновији сукоб наше владе с Аустроуоарском односно извоза наших производа. Ето с каквом економском рганизацијом хокемо да, се упуштамо у екоаоиоки рат, дчлеко опаснији и убитачнији од физичког рата. Нека би се овај сукоб како тако изравнао, тек свакако пред нама ипак остаје отворено ово горуће питање : Шта и како да раднмо те да ово очигледно пропадање нашег материјалног благостања зауставимо; шта да учинимо, те да целокупни привредни живот нашега народа на боље и унапред кренемо, да држави нашој опстанак и будућност осигурамо, и најзад да на-