Otadžbina

18"

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

275

тује о свима питањима која служе као основа саставу и раду народног нредставништва. Ова дискусија најважнијих уставних питања почела је 1-ог новембра под председннштвом Краља Милана. Најпре се претресало питање: да ли народно представништво да буде састављено из једнога или из два дома? Г. г. Сава Грујић, Пера Велимировић, Риста Половић и Мика Ђорђевић одсудно се изјаснише за једнодомни систем, правећн од тога питање и за пристанак на сами Устав. Г. Сава Грујић признаваше да је дводомни систем нађен за најбољи у већини (?) (( западних" држава, али констатова да га ни Грчка ни Бугарска нису усвојиле, с тога, што то не донуштају њихове социјалне прилике. «У опште, питање састава и живота свакога друштва", социјалне прилике (( које су у Србији исте као у Грчкој и Бугарској» не допуштају да се дводомни систем утврди. — Г. Милутин Гарашанин такође је за један дом, али неће овим питањем да условљава свој пристанак на пројекат устава. И он констатује да у нашем друштву нема основице за добро организован горњи дом. Ако би Владалац именовао чланове горњега дома, тај би дом био играчка у рукама сваке партије којаје на влади. Ако ли би се чланови горњег дома бирали, изборно тело могло би се саставити једино по цензусу, а такав систем не јемчи (?) за добре последице. Г. г. Авакумовић и Рибарац за један су дом, али иод условом, да се осигура улазак интелигенције у народно представништво. Г. г. Стојан Бошковић, Марко Стојановић , Кујунџић и Михаило Павловић изјаснише се за два дома. Бошковић је наводио, да је горњи дом потребан ради чувања устава и ради одмерености у раду. Али инак и он није апсолутан у своме мишљењу, и држи да се може лаћи начина да се оба мишљења зближе.