Otadžbina

276

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

Г. Ристић, видећи да су његови политички пријајатељи подељени у томе пптању, резервише да кажа своје мишљење у сутрашњој седници. Њ, В. Краљ Милан изјављује да је имао своје аретирано мишљење о овоме питању још пре, него што је приступио рвФорми устава. Он је за један дом. Он има амбицију да устав, који се ради. буде трајашан, да траје бар шест месеци дуже од устава , који је израђен за време Његовог малолетства. А онај устав , у коме би бпла два дома, макар да је једногласно примљен, бпо би зграда од карата, коју би одувала прва струја у народу. У души народној живи убеђење, да Србији не требају два дома (?). Одсудно је за један дом, у коме ће бити сами посланици народом изабрани. И он мисли да треба да буде интелигенција у скупштини. Да би се то осигурало, по његовом мишљењу, најзгодније је да се народ по негде иримора да бира једног или два човека који су свршили школе. Ако се народ не натера да бира интелигенцију, он је сам неће бирати. Скупштина ће бити сељачка, т. ј. сталешка скунштина. Да би се избегла пренагљеност , могао би се државном савету дати известан утицај у грађењу закона, кад би се н. пр. сви законски предлози, који потичу из скупштинске иницијативе, слали савету, који би имао да оцени да ли су они сагласни с уставом, и да прегледа њихову Формалну, правничку израду, али не да их оцењује и са политичкога гледишта. Односно састава таквог државног савета, Краљ изјављује да неће задржавати за себе права да га он сам у целини саставља. Најбоље је да скупштина предложи њему известан број кандидата, од којих он да постави половину за саветнике, за тим он скупштини да предложи известан број кандидата, од којих скупштина да бира половину. Сем тога сви бивши председници министарског савета да буду ванредни чланови државног савета