Otadžbina

296

АНА КАРЕЊИНА

— Ти не говориш искрено. Ја, тебе знам. Ти мучиш себе због љсга. — Та он ништа и не зна — рече она , и на један мах обли је јарка румен по лицу ; образи, чело, врат поцрвенише, а на очи јој грунуше сузе стида. — Да не говоримо више о њему ! 23. Вронски је неколико пута покушавао, и ако не тако одлучно као сада, да с њоме озбиљно претресе њнхов положај, али је свагда ударио на ту новршност и лакомисленост, са којом је и сада одговорила на његово изазивање. Изгледаше као да у томе има нечега што она није могла или није хтела ни самој себи да објасни, изгледаше као да ње, праве Ане, некуда нестане, чим се о томе иовсде реч. а пред њим стајаше друга, чудна, њему непозната жена, коју он није волео него је се бојао, и која му се опирала. Али он сада бсше решен да каже све. — Да ли он зна или не — рече Вронски својим обичним сигурним тоном — то се нас не тиче, Ми не можемо ... вп не можете тако остати, нарочито сада не. — Да шта да се ради? — рече истим лаким нодсмехом. Њој, која се бојала да он њену трудноћу не узме олако, сада беше криво што јс он отуда извео потребу да се нешто предузима. — Треба му казати све па га онда оставити! — Врло добро; рецимо да ја то урадим — рече она. — Знате шта ће да буде? Ја ћу вам унапред све казати. — И зао огањ сену из њених очију, које дотле беху тако нежне. — «А, ви сте ес заљубили у другога, ви сте с њим ступили у прсступничку везу (она је подражавајући речима свога мужа нарочито ударила гласом на реч арестуаничку). Ја сам вас опомињао на последице у религиозном, грађанском и породичном погледу. Ви нисге хтели да ме послушате. Сада ја не могу да срамотим своје име.... — и свога сина, хтела је још рећи, али сином није могла да се шали — да срамотим своје име" или тако нешто, додаде она. У опште, он ће на свој државнички начин гсворити тачно и јасно, да он не може да ме пусти, и он ће предузети све «надл'ежне мере (( да заустави скандал И што рекне, он ће то учинити, мирно и тачно. Ето шта ће бити. То није човек, већ машина, и то опака машина кад се расрди, додаде она, сетивши се при том Алексија Александровића са свима појединостима његове Флгуре , његовог начина да говори, трпајући му у кривицу све пјто у њему није лепо, неопраштајући му ништа за кривицу којом се она сама пред њим огрешила.