Otadžbina

304

АНА КАГЕЊИНА

и пред њим је био још само ГладиЈатор, који јелако и једиомерно одбијао саиима пред самим Вронским, а пред свима јурила је Дијана која је носила ни жива ни мртва Кузовлева. Испрва Вронски није владао ни собом ни коњем. До прве препоне, потока, он није успео да овлада покретима своје кобиле. Гладијатор и Дијана стигоше на поток у један исти мах и један — два, прелетеше на другу страну; неопазно као да је полетела издиже се и ФруФру за њима; али у истом тренутку када се Вронски осетио у ваздуху, видео је под ногама своје кобиле Кузовлева који се с Дијапом праКака на другој обали (Кузовлев учинио је поглрегику да после скока пусти дизгине на су и он н Дијана полетели главачке), Вронски је те поједпности доцније сазнао сада је само то видео да ће онде где треба да стане пегом његова Фруфру, бити или нога или глава Дијанина. Али је Фруфру, као мачка кад пада, у самом лету извршила једно напрезање леђима п ногама, и прескочивши Дијану, јурну даље. — 0 злато моје! — помисли Вронски. После потока Вронски је потпуно овладао коњем и стаде га задржавати намеравајући да велику баријеру пређе после Махотина па да га после, на слободној просторији од две стстине корачаји обиђе. Велнка баријера била је пред самом Царском трибпном. Цар, цео двор, гомиле народа, све је глздало у њих, у њега и у Махотина. који беше за једну коњску дужину одмакао, када су прилазили ђаволу (тако се звала велика баријера). Вронски је осећао све те у њему укрштене погледе са свију страна, али није ништа друго видео осем ушију и врата своје кобиле, лемље која је летела њему на сусрет, и белих иогу Гладијаторових, које пред њим удараху равномевни такт, остајући непрестано у истом растојању. Сада се Гладијатор пропе, махну репом и нестаде га из очију Вронскога. — Браво : — рече од некуд нечији глас. У истом тренутку пред очима Вронскога, под њим, ссвнуше даске од баријере. Без икакве промене у кретању, кобила се вијнула под њим; дасака нестаде, само што се остраг зачу пекакав ударац. Раздражена Гладијаторовим измицањем, ФруФрубеше сувише рано скочила за то је задњом копитом удприла о баријеру. Али њен ход није се ни мало променио и Вронски добивши грумен блата у лицр појмио је да је растојање с Гладијатором остало исто. Он опет гледа пред собом његове сапи, његов кратки реп, његове брзе беле иоге.