Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

311

ност и раздвојеност је од недогледних последица, и с тога ми ни по што нисмо за то, да се уз «Друштво Св. Саве к оснива ново друштво како г. Бдин предлаже („Једна велико-српска ложа имала би да створи и одржава једну велико-српску лигу"), и с тога ми морамо признати, да се поред све симпатије за покретаче друштва »Велике Србије", ми ипак не радујемо његовој појави, и то из простог разлога, што је нас у овој сиромашној, и иначе притегпњеној земљи мало и за једно друштво с тако високим циљем, — а шта бива н шта ће бити кад се распарчамо, мислимо да није потребно ни да напомињемо. Ко нам стаје на пут, да «Друштво Св. Саве", које већ данас, хвала Богу и његовим трудбеницима, стоји на сигурној основи, дотерујемо према тренутпим потребама, и да тако у њему и помоћу њега радимо на остварењу или бар на приуготовљаваљу за остварење ооштих циљева. Треба ли да напомињемо, да и за ово друштво као и за сва паметна и целисходна предузећа вреди једно и исто правило: Што впше рада и што мање вике. Не констатујс ли наш народ тако мудро Факат, да »само празна бурад шобоћу". Ми се политички налазимо на најнесрећнијој тачци наше иланете. С тога нам, да се на њој успешно одржимо, треба, највише ламети, највпше увиђавности и обазривости. Још нам више н од највишегаод свега овога треба, ако хоћемо да успешно радимо на нашим народносним тежњама. На ово смо и ми на овом истом месту, а на ово су већ и други и пре нас и боље од нас толико пута упућивали. С друге пак стране наше унутрашње друштвено и политичко развијање јури плаховитом бујицом, а ова са свим природно у зауктапом току свом неког оросп а неког и покоси. Ми смо се и до сад политички унутра сувише брзо развијали. Није ли прнродна последица те брзине, и није ли јој и узрок у исто време наша површност у сваком погледу. И у погледу друштвеног и политичког развићз важи позната латинска изрека »понављање је мати наука", а како смо ми могли понављати и утврђивати друштвене и политичке појмове, кад смо за седамдесет година сиромашног, државног живота, нројурили кроз све друштвене и иолитичке Фазе, кроз које су другим народима требала столећа, па да дођу до истих ресултата, до којих смо ми данас, бар у Форми дошли. У другим земљама су друштвепе реФорме и политичке слободе отимате стопу по стопу, камен по камен, ми смо све радили на јуриш. То је најбољи доказ наше младачке бујности и снаге, наше животне моћи, али је то у исто време и сигуран знак наше неискусности и неувиђавности. Али ако се обрнемо за собом и погледамо на оно, од чега смо почели, уз то умотримо на све тешкоће, на све Сциле и Харивде, кроз којеје сриски државни брод имао да се пробије за ове три четвртине столећа,