Otadžbina

344

ДАША ЂОНИЋ

а ни драге није имао, да би се морао бацити у галантна изданања. Док је био у Новом Саду. није одлазио кући. и то из врло важног узрока. За цело време, прве године, није оца ни видео. а матер само два пута. Добра мајсторица тутне му онда нешто колача у шаке; новаца није могла, јер није имала ни сама. А да метне што на страну Боже сачувај! Отац ни да чује за њега; забранио је шта иише, да му се и име спомене. Мати је то казала Даши. но овог није го ни најмање сневеселило. Слеже раменима, то беше све. Што је Даши први пут потамнела бела звезда, на свакој сграни јаке по једна, бно је узрок — Јоза. Даша је до душе већ и заборавио на свог «злог духа". шта више, био му је у неку руку и захвалан. Та Јоза беше унраво и повод, што се Даша отарасио чизмарлука и «проклетог" кајиша. А није ни стара пизма довела та два иротивника у сукоб. Јоза ]е мирно свирао по пијаци а Даша опет још мирније седео у касарни или у бувари, кад му се таман прохтело, да се „шали" Био је случај, слеп случај; али тај је силно разбуктао стару мржњу. Није прошло ни три дана, како је Даша постао „Фрајт", како је добио звезду. Пун задовољства и поноса наумп мало да прошета своју нову тековину, да се нађе са својим негдашњим друговима, ђацима, п да коју прозбори с њима. Била је недеља после подне, Даша, с вирџијом у устима, корача преко пијаце. Из далека видп, да се око крста џевељају пекарски шегрти, и позна међу њима Јозу. Насмеши се Даша. Јоза ! Шегрт Јоза! Пекарски шегрт Јоза ! Тај није достојан ни да му цокуле веже : а камо ли да се сукоби с њиме. Но да оде у стан свом негдашњем присном пријатељу Пери, мора проћи мимо њих. Случај хтеде да се шегрти у тај мах жешће ћушали и да Јоза налети на Дашу. Тај га одгурне тако милокрвно, да Јоза одмах седе па кошар и све земичке прегњечи.