Otadžbina

ИЗ САМАЧКОГ ЖИВОТА

А ја у гроб не могу понети..., Па, шта, онда, богаство и важи ? Сиромах сам, на рад сам већ свик'о, Сиромах ћу и у раку лећи Ал, кад умрем, неће моћи нико Ништа ружно после мене рећи. Па, и боље, што сам тако ост'о Бар никоме није на ме жао ! Да сам, од куд, пре министром пост'о, Сад би рекли, да сам народ крао. Него.... чујеш.... баш није на ино Донеси ми јоште једно вино !

XXXV Заљубљени телеграфиета* Ох, чудна је служба моја ; Ох, чудни су дани моји ! Целом свету гласе шаљем, Све у мојој власти стоји Али само љубав жарку, Из ватрених својих груди, Не смем ником да искажем И ако ми срце жуди. Ох, то није пос'о лак Цак-цак-цак ! Шаљем гласе свој Јевропи ; Шаљем гласе сваком граду ; Шаљем радост, шаљем тугу, Шаљем срећу, шаљем наду, Само себи.. . само себи.... Још не могу гласник бити Само своју милу Зорку Нисам кадар поздравити. Ох, то није пос'о лак Цак-цак-цак! Заман са мном, под тастером, Свет у вечној вези стоји, Кад не могу да дам израз Ос-ећају груди својм'. Ето, сад баш примам нешто, Да њезином дому јавим Али, заман, кад јој не смем Своју љубав да изјавим. Ох, то није пос'о лак Цак-цак-цак! Отац јој је, доста пута, Преко мене гласе слао;