Otadžbina

из самачког живота

А и ја с.ам њему, опет, Многе гласе достављао. Али оно.... али оно.... За чим срце давно жуди, То је јоште, непрестано, Мила тајна мојих груди. Није исказ пос'о лак Цак-цак-цак ! Кад је вндим на улици, У мени се л.уб.ш стреми, А срце се за изјаву И за исказ, часом, спреми. Ал, кад крај ње близу будем, Нехотно се с пута склоним Само јој се, са уздахом. Ћутом јавим и поклоним. Није исказ пос'о лак Цак-цак-цак ! И на селу и забави С њом сам доста пута био, Ал јој јоште никад нисам 0 љубави говорно. Милина ме нека узме, На срцу се жеље слажу, Али само.... али само ... Не могу се да искажу. Ох, то није пос'о лак Цак-цак-цак ! А љубим је.... а љубим је Кол'ко ми је она мила Толико ми и сва њена Породица омилила. Кад јој видим малог брата, Свакада му дадем пара Чисто бих га каткад пит'о : Шта се Зорка разговара? Ал то није пос'о лак Цак-цак-цак ! Доста пута тужан шетам, Па до њеног дома слазим Не би ли се догодило, Да је видим ил опазим. По некад бих, чисто, хтео, Да униђем, да све кажем Ал се, опет, натраг вратим Све се плашим, све одлажем. Ох, то није пос'о лак Цак-цак-цак !