Otadžbina

(С)У> ЂЕ ^% Х ' ЕЕОГРЛД ииил СЕ10У1С с; и N ^ ТЕШКИ ДАНЦ ПРИЧА С МОРА (свршетак) Кад је изишао и последњи вод из брода, учини ми се као да сам се од једном нашао у другом свету. Беше ми, као оно човеку, кад се иза дугог затвора у апсани, види у сред пространа зелена поља. Ходао сам по крову с краја на крај небројено пута, као да сам хтео да се одштетим за толико седење у препуном броду, па кад са!г/ се заморио, легао сам у дугу наслоњачу и почео да разгле/;ш околину. На обали блештаху куће од Јемена ; густа гомила зидина без кровова, која је гледана издаље, личила.на развалине негдашње вароши. Читава варош беше опасана зидом, који тешко да би се могао назвати у тврђење, јер је на више места био испроваљиван. Јемачно га уздигоше да чува оне, што станују у «граду и од — чиста ваздуха. У ствари Јемен и није ништа друго до једна рушевина из прошлости : гледећи данашњу запуштеност тога места, ко би рекао, да је то негдашња, голема индустријска варош Ходејида у пространој држави КалиФа? Још се на гдекојој згради виде трагови дивотне архитектуре старо-арапске, али ни цигле једне целе зграде не може се видети из онога доба : све је то разрушила освајачка обест, па из рушевина скрпила нову варош туркоманског укуса. Становништво се арапско, не имајући од чега да живи, разбегло. Простране радионице, у којима су дивотни ћилимови излазили испод вредних руку њихових, и красили читав исток, преместише се отаџвнна кн>. хзгуг ев. 1