Otadžbina

из књиге успомена

Девојка

Вишњем је Богу воља да спасем душу твоју ! У твојој руци можда мој живот сада лежи, Ал' кажи, да ли можеш убитн душу моју ?

Шта хоћеш ти од мене, девојко чудна, стани ! Ја збил>а немам моћи да узмем живот теби, Мржњом су мог живота појенп до сад данп, А.л' какве чудне сласти осећам сад у себи. Гле, како дивним зраком трепере очи твоје, Блаженство са твог лица милине рајске вије, Ја незнам каква сила овлада срце моје Те милост пуну чара у моју душу лије !

Божанска рука то се над твојом душом диже, Благослов и проштење она ти сада носи. Гле, са твог ока суза витешко лице роси ; Витеже, ти си снасен, небесна милост стиже!

И чудна светлост што се у њему разли тада, Сурову душу ову обасја благим ојајем, Ко грешник под распећем, оеј поче да се нада И клопу крај девојке дубоким уздисајем. Од овог доба нико хајдука вид'о није, Нити је смртним страхом трептала гора више, Још песма о хајдуку по кат-кад што се вије А џбуње и вињага пећину мрачну скрише.

Хајдук

Девојка