Otadžbina

ИЗ КЊИГЕ УСПОМЕНА

Ти ниси витез смели с хајдуком што се бори, Чуј, ова стаза стрма у понор смрги води ! Девојка Ти спасе живот мени: витеже ко си, да си, Десницу твоју нека јуначка срећа прати! За срце, које тако доброта дивна краси Молићу вишњег Бога да милост не украти ! Хајдук 0, чудни створе, ко сн? Девојка или вила Камено срце моје благошћу што залева, Зар тамо где се до сад паклена мржња вила Пламеном чудне дражи твој поглед да загрева. Девојка Небесни дари то су, а њина чудна снага Најбешњу душу као гранчицу танку слама! Зар ниси до сад знао за она дивна блага Блаженство рајско што их раскошно даје нама? Хајдук До сада никад, никад : Девојка А ти их познај сада ! Оснажи мрачну душу светлошћу дивног неба; Ко љубав свету даје љубави нек се нада, У бесу зверка живи, човеку милост треба! Хајдук Ту милост моја душа до данас знала није, Ја нећу да је знадем ! Девојко, иди даље ! На овом мрачном месту крвца се само лије, Чуј, мене самрт страшна са ових гора шаље ! Дивојк а Од смрти ти ме спасе! Хајдук Ал' сад од смрти бежи !