Otadžbina

СА ЈАВОРА

563

Ватра се просиггаше по планини, нарочито од Погледа косом на ((Биљевину". Борба беше упорна и очајва, али наши одступаху. У 5 часова избише Турци, низам, из шуме изнад II авловпћа кућа, густим стрељачким низом гонећи наше. Ми отворисмо ватру на. њих из топова са Укоченице, они се повукоше у шуму. Пушке праште по свој шуми, рекао би е се сама шума запалила. У један мах избише Турци, опет иизам, на раскрснпцу, и туна их гађасмо из топова. Пушке шихове дотураху у нашу батерију. Наша иомоћ прпхвати Чачане, и осу се силна ватра око раскрснице. У једанпут пуче турски топ са стијене изнад Би-љ^випе, као да беше са Радоњина крша; претури преко кае на Укоченпци; други удари ближе, и почеше ударатн у батерију. Ово нас је врло изненадило. Ми се нисмо надали ндахоЕим топовима одавде, е смо држали да се не могу «а оне литпце изпети. Али пх Турци изнеше и нас у нерчин почеше тућн. Батеријску заштиту и резерву склонисмо за брдо, да не страда од ватре топовске. А ми са топовима продужавасмо, и ватра пешачка прашгаше но шуми, како се само помпслити може, али беше већ близу. Турци б«еху Укоченпцу ставили иод топовску и пешачку ватру. II ми сами впђасмо, да је сад већ тешко било ствар гшправитм. Све силе употребисмо да Турке што нре задржимо у наступању. Бригадпр Гарашанин дође на Укоченнцу задржавајући своје војнике у одступању. И код батерије се иекупише: оба Гарашанина и ужички бригадир I кл. Мллутин нрича како су Турци јако наваљивали и продрли у наш положај. НашЈмена. Одступање беше дошло скоро до нереда, али пуцањ пушака беше с' обе стране густ. Милутин