Otadžbina

564

С А ЈАВОРА

нам рече: да га мало нису Турци заробили, али га нису познали, што је носио обичне, војнпчке хаљине. Око 5 т 1 2 часова осу се врло честа ватра по шуми око Раскрснице и свуд испред Укоченице и у неколико и са страна ове. Нарочито стаде прасак пушака на нашем десном крилу, одмах у долини и шуми, између Укоченице и Зечијег ноља. Према току борбе немаше вероватноће да су Турци дотле продрли; али ово беше изненађење. Поколеба се чета (III Рачанска) у заштити батерије ; задржасмо је и дадосмо трубни зиак «прекини паљб\ :>> десном крилу; задржасмо војнике и ватра туна престаде. И доиста Турци не бијаху тамо иродрли. но су на.ши иогрешно ватру отворили. У том оба Гарашанина са батеријом, два топа, одступише (остала 2 топа био је одвео командир Ст. Николајевић онда, кад смо ми пролазили ка Укоченици са онг> 3 батаљона у помоћ); борба пушчана испред Укоченице ненрестано се продужаваше. Наше рањенике спроводисмо што живље на Кушиће. Наиомвна. Рањен Радоица Марковић из Јованчевића пребијене руке, позна бригадира и зовну га; овај му зави руку, упути на Кушиће а узе његову пушку и муницију и продужи с војницима гађање Турака који се гомилаху највише на Раскрсници. Старешине су храбрили и задржавали војнике те се борба врло упорно водила. Продужаваше се и одступање с борбом кроза шуму. Око 6 часова низами избише на пвицу шуме самога заравањка Укоченице. Нису даље били од 60—70 корака од наших. И ватра се просипа ужасна. Већ небеше силе ни моћи у рукама старешина да задрже но•гиснуту масу. — Наста одступање и са Укоченице Наиоменн. Поп Јосип Поповић бивши добровољачки четовођа, Аксентије Пауновић десетар ескорте и други бијаху овог пута са бригадиром и добро су помагали при задржавању и храбрењу војника.