Otadžbina

54

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

Управник основних школа у једној среској ва рошици предлаже : да се новчана казна, која се наплаћује од родитеља, кад не шаљу уредно своју децу у школу, може замепити апсом. Одговорено му је да се казна мора наплатити, иначе да се казни општински председник. Тако је по закону. Поднесен ми је 43 бр. «Видела» и у њему г забележена нотица под наоловом «Вандализам у школи п , у којој се јагл.а да је г. С \читол- тсразијске основне школе варварски злоставио једно дете. Наредих да се узме нзјашњеље од тог Јчитеља, па ако се докаже да је нотица пстинита, нослатп акта гл просв. савету и упитатм га за мпшљење: може ли такав човек остати учнтел, ? Један ђак у другом разреду основне школе стављен је под суд за покушај убиства!.... Наредисмо да се исппше из школе. Кад сврших са г. Ђајом, зазвоних за реФерента црквених послова. Г. Иван Павловић уђе, ако је могућно, још е 1егантнији но што је обично. — Изволели сте наредити, да вам поднесем своје мпшљење по предмету тужбе неколиких ученика Богословије, против управе тога завода. — Јесам. Дакле ? — Моје је мишлзење: да је тужба у свему и у поједпностима неоснована. То се види из извештаја управиног, из свију акта вођеног ислеђења и из саме природе стварп. Ту је тужбу потпнсало њих неколико из обести,. неколико из поводљивости, а остали су преварени. У првој категорпји има их девет. Њима је повод за тужбу: 1. Њихова лична разузданост. 2. Наговарање с поља. 8. Рђав склад међу самим наставницима Богословије, који производи осећај да «има нечег трулог у томе заводу» 4. Обилажење закона од стране надзорне власти тога завода, дакле од стране г. Митрополита и г, Министра