Otadžbina

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

V питањима примања у Богословију појединих кандидата без прописне квалиФикације. Пошто се из протокола саслушања многих потписника ове тужбе види, да су тако жалосног васпитања и срца, да се без сузбијања не би могли трпети ни међу мирјанима, то сам мишљења, у интересу реда и рада школског, као и у интересу свештеничког реда, да би требало истерати из Вогословије на свагда овога (он му каза име), даље искључити на годину дана без права на полагање испита ову осморицу (прочита и њихова имена), а ових четрнаест искључити на годину дана, са правом на полагање исппта. Ова искључења требало би рачунати и за ндућу годину, јер је садашња школска година на измаку. Школски савет могао би се овластити, да према олакшавајућим пли отежавајућим околностима код појединих ученика поједине стави из једне врсте казни у другу. За све остале потписнике мњења сам, да се казне са по десет дана строгог затвора чак и они, који тврде да су обманути. Нека г.ледају на што се потписују! — Ви сте врло строг г. Павлопићу. С друге стране морам признати да је смирени богословски завод, у комо се овакве ствари дешавају, прави апсурд, и да богословске бунтовнике ваља примерно казнити. Казну треба да изрече проФесорски савет Богословпје Вратите сва акта г Ректору с тим, да су казне, које сте ви назначили за поједине групе потписника на овој тужби максимум казни, за који савет може рачунати да ћу га јаодобрити! Г. Павловић оде, а Марко уђе. — Г. комисар телеграФски моли да га примите !— Нек уђе! Мора да је нешто хитно, Е<ад не може да чека до после подне на реФерисање. — Шта је то тако хитно г. Анто? — упитах г. Јовановића кад уђе. -— Наредили сте г. Министре да Ивањпца и Ужице одржавају непрекидну службу!