Otadžbina

598

ГРЧКЕ мисли

Дакле ваша жеља, да ове листиће завршимо погледсм на ацелину," изведе нас у Балканско иитање. И ми мислпмо да и о њему говоримо, и мислимо да то учинимо само на три четири листа! И нама стаје неро у руди, а шта читалац мисли, не треба ни да погађамо. Тим десимизмом, који само прост номен балканског питања поб^ђује, стегнућемо срце и узећемо преда се само два питања најглавнија за ту велику политичку еволуцију буд\ћности, а та би два питања била ово : а. Можемо ли што научити за наш иосао из историје уједињења осталих великих земаља и народа ? б. Можемо ли ми ићи њиховим иутем или нам ваља бирати други, и који ? Та питања моњемо поставити за то , што на њих изводе како мислп излагане у прва четири чланка, тако и логика сама. А најлакше ћемо објаснити, за што постављамо ова питања , ако часом промотримо како су се развијале оетале земље у Европи, а како наше полуострво ? Међу крупнијим деловима европскога копна, Балканско полуострво заузима у сваком погледу једно од најзанимљивијих места. Погледате ли Европу по јужним њеннм странама, видећете на истоку, међу Црним и Јадранским морем, наше полуострво, мало даље к западу Апенинско, сада Италијанско полуострво, онамо још даље Шпанију с Португалијом. Погледате ли Европу преко целе њене ширине, видећете и велико-британска острва и скандинавско иолуострво; видећоте стару Галију у данашњој Француској, а на равницама њојзи источно и северо-источно видећете Немце, па за њима Пољаке. а за овима Русе, како су се по пространим земљама разместили. И у свима овим деловима Европе. прво што вам може пасти у очи. то је да је унутрашња државна или национална кристаливација одавно сређена у извесним ири-