Otadžbina

ГРЧКЕ мисли

599

родним границама,, и да географским ириродним целинама одговарају државне или националне целине, а кад погледате у историју, она ће вам испричати, да се образовање свих тпх целина није обзирало ни на какав етнографски сентиментализам. Прогледајте с овом идејом на уму Француску историју и проучите каквим је путем , кроз какве муке и тегобе постала садашња једна и нераздељива Француска отаџбина. Не само супротни интереси Еластеле и појејиних династија, него и различност, и то не незнатна. племена, дијалеката и језика подизали су небројене сметње јединству народноме. На садашњем земљишту једне и нераздељиве Француске, бивало је само пре три четири века, по два краља, а уз краља увек читава гомила скоро независних војвода и кнежева И они су, по средњевековном праву, дерали јединство отаџбине на толико комада, колико је њих било. Кад је после реФормације дош^а још религиозрш, борба, она је поцепала све те већ поцепане делове и на две вере. Али је Француски народ био срећан у својој књижевности и у својим државницима. Књижевност је Француска узбила натраг све ситне дијалекте ^незнатне ]езике) и њпхову литературу, и раширила једну државну мисао над свом географском целином отаџбине. Државници Француски, са даровитијим и умнијим краљевима на челу, угукли су све потпоре расцепа, обеснажили су стару властеоску моћ и ситне господаре над појединим крајевима и областима , и у име јединства отаџбине подигли су центра .шзацију с краљевском влашћу на врху, централизацију, коју је револуција изједначењем права и већом слободом само утврдила и разгранала. Необична творна државна снага спојила је у једно и опасала једном државном мишљу све оно што је ушло у геограФСку целину државе, не питајући нити шта је, ни од куд је, нити кога је рода и илемена.