Otadžbina

г :

ГРЧКЕ МИСЛИ

601

рила јединство отаџбпне, а државннци су касније радили да то једииство остваре. Да не идемо с овим излагањем још даље, рећи ћемо. да се политичко јединство и морално освајање , да се образовање народа и крепких народних држава нагаега века вршило непрестано иутем иросветним и иутем иолитичкога. рада. Просветни је рад или напред спремио оно што је извршила политика, или је касније и\,ао да утврди, споји и стварно састави оно што је освојила политика Је лп Балканско полуострво пшло којим год од та два пута? Има ли данас когод на њему, да би којим бнло од та два пута водио? У чему смо мн балкански народи провели средњи, у чему ли нови век? Јесмо ли ми радили што су радили други, мало даље западно или северно од нас? Које су наши освајачи, које ли плодовп њиховпх победа? Које су наше просветне мисли, које ли њихови плодови? Које су наше високе политичне идеје, за које ће нас славити потомци после више стотина година ? Шта смо учинили и шта чинимо за ову лепу земљу, која нас храни и иоси и за оне који ће после нас на њој живети? Јесмо ли успели да где му драго разградимо ситне ограде, да области и посебности општему потчинимо? Има ли где год каква локална слабосг или нредрасуда да смо је утукли? Јссмо ли чим год надвпсили свој век и свакидашње мисли обичних интелектуалних надничара? Кад се узме да ми говоримо не о Србијп или Грчкој, него о свеколиком балканском полуострву, о великим задацима политичне будућности, свак ће лако појмити горку иетинитост наших питања. Јер балканско полуострво једнако изгледа као што су оне горе помепуте земље изгледале тек усред средњег века Балканско је полуострво и сад позорница букварске љуте националне борбе међу народима сродним и несродним. Опо што је У другим земљама милом или силом одавно прекрхано и