Otadžbina

ГРЧКЕ МИС.1И

605

један елеменат расиепа и нов извор забуне и несугласице поврх свију који су се већ од старине на полуострву затекли. И Турци дугом својом владом нити су могли да униште оно што су затекли, нити су били кадри да ма шта ново образују. Кад је с почетком XIX века турско царство почело распадати се, на балканскоме се полуострву показивало из рушевина старијих векова не мање него шест различитих, значајнијих етнографских група, свака са својим засебним тежњама , свака готова да употреби у своју корист идеје новога времена. И осим тога свака је скоро имала још известан део потурчењака, који су с освајачима држали против свога рођеног народа, Ако тих шест група уродимо по језицима којима се представљају, имаћемо их, по старини, овако : 1. Арбанаси (останак староседелаца). 2. Грци (останак староседелаца и последица грчке владе). 3. Румуни (последица римске владе и колонизације), 4. Срби (насељеници словенски). 5. Бугари (насељенмци уралско-алтајски и словенски). 6. Турци (последица турског господства и уз њих потурице из горњих група). Од тих шест група њих пет су са свим супротне једна другој; само Срби и Бугари, припадајући једној словенској лози, 1 ) у многоме су и сад у ствари више једнаки него што би требало за две засебне народности. Из ових елемената покрет се новога стварања почео борбом против Турске и стварањем нових држава на основама старих државних традипџја. Већ у томе начелу борбе леже све потоње тегобе; у начелу је самом једна од најнеповолнијпх контрадикција. Историја нас учи, да је стари државни развитак балканских народа довео Турке на полуострво. Шта нам иа том нуту може будућност друго пока') Уралско-адтајски су насељеаидн на скоро ишчезли са свин у јачој, маси словенској !