Otadžbina

604

грчке мисли

раније била непозната, а која је касније служила као државни идеал најпознијим нараштајима. На балканском полуострву као да то нису могли иостићи ни сами Римљани. Прва је сметња била у двострукости просвете, јер су Римљани чисто латинску просвету могли да рашире само по северним странама полуострва , а у јужним је остала старија јелинска просвета. Друга се сметња налазила у географском склопу земље. коју ни они нису могли савладати. Кад узмемо преда се карту римских провинпија од I—III века, видимо Италнју, Шпанију, Галију, Германију п провинције њихове, али на балканском полуострву вндимо само провинције : Илирик , Македонију, Тракију, а целину у залуд тражимо. 1 ) С деобом римског царства на источно и западно , с престонпцама Цариградом и Римом, с поступним погрчавањсм источног римског царства. с поделом хришћанске вере на источну (са столом у Цариграду) и западну (са столом у Риму), сви су се ови узроци још већма оснажили. Покрај свега тога расцеп се касније развио међу јужним грчкнм приморским становништвом, које је држало и источно римско царство с грчким језиком, и међу потоњим насељевпцима Словенима , који су заузели скоро сву тврду земљу, а нису могли заузети ни приморских места нп острва. И да су бар они успели образовати се као целина! Једна група с Бугарима (новим насељеницима туђега колена; образова бугарско царство; друга опет са Србима на челу образова српску државу, и на послетку српско царство Тако се све од времена сеобе нарбда па до турског освојења полуострво ломило међу три царства и међу три државна средишта, од којих ни једно није било довољно јако, да друга два уништи. То је и спремило земљиште за турско осЕОјење. које се, течајем XIV и XV века, и пзвршило. Па и оно, ма да је материјално завладало земљом, донело је са собом на полуострво нов .') Види Тћ. Мотшзеп, Кот18сће 6е8сћ1сћ1е, V. Б1е Ргоујпгеп уоп Саезаг ћ18 БшскНап, гећп Каг4еп уоп Н. К1ерег1. ВегНп 1885.