Otadžbina

58

МОЈЕ МИННСГРОВАЊЕ

«Школа ми је влажна — вели он у писму — а дуварови мемљиви, тесна и ниска, и по уверавању лекара платићу главом. ако овде останем. Само у овој години лежао сам четири пута опасно. Жена ми једва остала жива. Избавите ме из ове несреће, учините ми милост сад. као што сте ми као ђаку чинили, преместите ме у село Б. . .. тамо је плшла иова и на здраву месту. Једног од тамошњих учитеља преместите овамо, они су самци, немају Фамилије итд.» Страшна ли је борба за опстанак! Овај учитељ и не внди колико је бездушан, када ме моли да другог учитеља, ни крива ни дужна, осудим на смрт, само да њега снасем, јер је он «послуживао» код мене.. . Овај педагог из учитељске школе и не помишља, да преко стотину деце пропада у тој истој мемљивој «школи», ои не предлаже да се та несрећа од школе у опште затвори он само гледа да себе спасе !.. . Ах лепа педагогијо српска! Ти си до сад више лиФеровала полутанских политичара, него народних учитеља... Као да ми није било доста с овим писмима, Марко унесе још једно и рече да човек, који га је донео, чека у предсобљу. Наредих да га пусти. Писмо је гласило «Драги В. Овај Д. П. из П. због тога што је напредњак, био је линчован у периоди народног одисаја. Њему би се помогло, кад би му управа Фондова дала одобрени му зајам у обвезпицама. Стева Р. Поповић уставио је то издавање. Али би се оно могло бар, у овако изузетним случајевима одобрити. Промисли па учини, ако нађеш да можеш, а човек заслужује. Твој....» Ја нађох да је Стева Р. Поповић врло добро урадпо што је уставио издавање тих обвезница. Ннсам морао ни мало да се «промислим», него сам одмах рекао да то не може бити ни у овако «изузетном» случају.