Otadžbina
ГРЧКЕ МИСЛИ
607
завришти нашег Краљевић' Марка, док с' прене и наш Срб-Ахил. — Ал ће из крви и нашег иада синути слободан нов исток. И тад ће племе соколово, истока златног витешки син , иодвлит' братски госиодство ново слободан Србин и Јелин! И доћ ! ће време Душаново и Периклеса славни век — јелинско-сраско бритство ново, живеће, живело за навек'." Осим тога, тада су, рекли бпсмо, први пут измењиване мисли између А .тине и Београда о заједничкој акцнји против Турске и о васпостављању старијега стања. Као да се нолазило са претноставке, да се по себи разуме да ће Бугари држати са Србима. Али су како речи песника тако и радња тадашњих политичара још онда биле анахронизам , а нити је то видео песник, нита су видели политичари. Јер се 1867 у грчко-бугарској црквеној расири сиремао већ и трећи чинплац — бугарска ексархија. Словенску радњу, коју су тада још водили Срби , догађаји су разбили на три средишта иолитичка и на два књижевна. Политичка су се средишта образовала осим Београда још на Цетињу п у Софији . Књинчевна средишта, последица још најстарпје деобе на источно (грчко) и западно (латинско) рпмско царство и паралеле му грчке и римске вере, утврдила су се у Београду (с модиФикованим грчким) и у Загребу (с латинским словима). Тако се срећно дотерало не к ослобођењу, него к правим логичким и историјом осведоченим премисама некакве нове потчињености, која се није ни слутила у времену кад је још Наполеон III декламовао о правима националитета и кад се још с много наивности веровало у аксиому «глас народа, глас сина божијег." С тим су легали и устајали лакомислени патриоти балкански , слабо се бринући да је политика као и море, и да на њој, као и на мору, ваља поглавито водити бригу о тврдоћи дасака које нас над водом држе п о вештини крманоша. Да стари освајач, Турчин, нпје тако немаран као што је. и да колико толико мари за