Otadžbina

618

ГРЧКЕ МИОЛИ

И ако горку, али ћемо само сушту истину рећи кад кажемо, да је писац видео боље него што је мисдио. Само годину дана пошто је он то наштампао, са пловдивским устанком, српско-бугарским ратом, грчком узбуном, збачењем Батемберга, бугарским кнежевским питањем и променом целе сценерије међу силама самим. због иревелике љубави према независности балканских земаља, избиле су на видик нраве последице Берлинског уговора —• иеутољпва суревњивост балканских држава, (( малих, осакаћеиих и навлаш лишених баш онога што им треба да живе." У овој утакмици, иа коју су извели ратови овога века и унутрашњи развитак самих балканских државица, Србија је, као што смо вкдели, извукла најтањи крај и прошла горе него ико. С тога се нас Срба н тиче више него икога другог питање: > оже ли овако остати; греба .111 да доиста спремамо ново ропство или ираво коначно ос.:обођење нолуострва? Нш;о нема толико интереса као ми Срби, да се потражи начин који би могао извести из садашњих заблуда у истиниту светлост новога срећнијег живота, али нико не сме заборавити, да се слобода балканских народа може иостићи једино и искључиво срећним и ираведним решењем целокуанога, балканског иитања. Све мисли које смо исказали у току овог размишљања, изводе на закључак, да смо ми уверени, да 1еограФско јединство Балканског полуострва, које је често доводило до једне државе, а није никад могло довести до једне народности, треба да буде обележено и ка квим год јединством иолитичким. Читалац је могао опазити да смо ми међу врстама жалили, што стари освајачи, у време кад још није било сувременога националног сентиментали^ма, нису и Балканском полуострву дали тип јединства, који су од својих освајача добиле и Италија и Шпанија. п Галија и Немачка ^и Енглеска .