Otadžbina

В' ГРЧКЕ мпсли 619Али кад то није могла старина створптч из каквих му драго разлога, данашње време већ на тако што ни мислити не може. И шта онда остаје? Једингтво пе мора бити једноставно као у оним земљама. Барем наше је време богато у изласцима и пачинима. Савез би главних група могао да да оно исто што би било створено. да се у старо време освојење извршило Кад се ослободише Србија, Грчка и Бугарска, мислило се да је природпо да те државе наставе заједнички посао дељеша турског царства у Еврогш и посао заокружавања својих државних целина На то их је упућивала и историја и природа, на то су их упућивали њихови прави интереси. Али баш последње године показују појаве са свим иротивне. Кад је 1885 Бугарска увећана Источном Румелпјом; кад је тим поремећепа она равнотежа коју је устаиовио Берлински уговор, заорио се као пз једног грла болан узвик оштећених националних интереса и из Србије и из Грчке, Грцима је жао било оних Грка што се још налазе у Источној Румелији, особито око Пловдива; Срби су рачунали да се ојачаном Бугарском излажу опасностн интереси њихова раширења на југу и утврђују за навек извеспе неправде Сан-СтеФанског п Берлинског уговора Па колико је иокрет био једнодушан по поводу. опет за последице није било јединства међу Србима и Грцима, Срби су мислили да срећним ратом с Бугарима могу Бугарима узети пзвесне граничне крајеве, које су Руси 18 78 у Берлину Бугарима одржали да им осигурају аспирације на Македонију, и мислили су да ослабивши Бугарску, и те аспирације које су самим ојачањем Бугарже снажиле се, такође пресеку, а своју будућност осигурају. Грци су имали на уму внше Турску, и рачунали су, да они овом приликом на ново рашире своју з мљу Мало се озбиљно помишљало на заједпичку акцију у Македонији, јер ту ни тада није било сагласности међу српским