Otadžbina

г

ГРЧКЕ МИСЛИ

621

само један пут к новој слави или к ускрснућу, којн је потврђен како у свакидашњем животу, тако и у историји, и да је тај пут: рад стрпљив, рад неуморан и победоносан. Опасност највећа за нову јелинску државу долази од властитих њених грађана. С њиховим сјајннм способностима, с њиховом бистрином и хитрошћу, с њиховом жарком жудњом за сваким знањем и с лакошћу којом они та знања теку, они још ннсу могли да стеку прву и од свију најглавнију политичку врлину, да сваки пут траже онолико колико могу добити и да захтеве мере по снази и по заслугама својим Њихово старо велико име у историји засенило је очи њима онако исто као и Европи. 1 " Смисленију политику у Грчкој често збуњују успомене на византијско царство Писац ових врста мисли, да је највећи политички ум српокога народа био цар СтеФан Душан, и у својој души гаји праву службу успомени великога српског цара. Али иишући ово мора иризнати, да се и међу Србима смисленијој политици велике сметње дижу од Душанове политике. И зар и Бугари не би данас били много паметнији, да нису имали ни Симеуна ни Самуила, и да им те успомене Сан -СтеФанскп уговор није истакао у сувремени националаи програм ? Ко неће признати да је овде извор оном злу, којега смо мало час насликали, које нас је у XV веку под Турке бацнло, а које нас после Берлпнског мира скреће с истините стазе, правећи нас у неку руку на ново удворицама и проказивачима час Турске а час осталих наших непрнјатеља? Како би много истинигије, много паметније и кући ближе било, кад бисмо се свп ми уверили, да се Балканско полуострво не може поделити ни по историји ни по етнограФији пск.пучиво! Ако ћете по историјп, наћи ћете у њој кроз свих иоследњих дванаест векова и што вам је мило и што Ч &. КоШп-Јас^иетупз, Кетое Је с1го1* 1и1егпаиопа1. ]је сопПН §гесо1игс (1885—1886). XVIII 100—102.