Otadžbina

622

ГРЧКЕ мисли

није. По томе се и позпвају Бугари на својега Самуила и Симеона Срби на Душана и Краљевића Марка, а Грци на своје византијске цареве. И нрепирцп нити кад краја ни конца. Странци нас слушају, али им душу нотреса сумња, која нема места при разлозима праве истгшите расправе. Ако ћете по етнограФији још се могу одвојити Грци Арбанаси и Словенп једни од других — алн ко ће одвојиги Србе од Бугара? Најчистија етнограФија не би се знала окренутп у чудном прелазу и мсшавини суседних српских п бугарских или мешовитих словенских дијалеката. Питања нису нп изучепа како треба, и она се изучавају данас усред жара распламтеле политичке борбе. У осталом чнста етнограФија пикад се нпје постављала, нити се може постављатп за темељ државама, тога радп што се дрн<аве оснивају и држе и по другим не мање еуштаственнм разлозима, који за државни живот могу бити меродавнији и од саме етнограФије. На оснивање држава имају уплива и природне границе и облик државнпх граница, и веза с- другим државама. Пошто ни један од Балканских народа не може освојити други; пошто је једини излазак или деоба и савез или да,ље робовање Турчину или другом неком који би на његово место дошао; — и границе се морају удешавати више ио равнотежи снаге и земаља него по етнограФији. Ако би се државне границе удешавале по етнограФији, оне би често наличиле на чипку, која би ка,ткад испуњавала место целе државне карте. То међу тим у практиц« бити не може. Узмимо нреда се границе бугарског ексархатау најновијем њпховом облику као некакав пројект будуће државне бугарске карте. јер се у Бугарској по досадаш* њем искуству мисли, да што сад држе владике, оно ће некад држати Бу гарска. Од Ћустендила као последњег окружног места у Бугарској пружа се међу Србијом ил11 српским елементом с једне и међу Грчком и гр-