Otadžbina

КЊИЖЕВШ1 ПРЕГЛЕД

635

А кад с то стране погледамо садашње Балканско полуострво, виднмо заиста и сад дијалектичке разлике управо у границама, које се цртају горе наведеним појасима расел.авања а . Ову мисао изнео је г. Новаковић, и ако више узгредио још год. 1883 у својој расправи «Град Вишеслав и видинска област" (види аГодишњицу Н. Чупића«, књ. V. стр. 150 и след.) к ако за са свим ограничени и доста мали предео. Но тај предео је у главном имао у виду и г. Веселиновпћ , кад је писао истакнуту књижицу (уз коју иде и једна карта зоне џ и ч с доста добрим прегледом), у којој тврди, да између чпсто српског и чисто бугарског елемента постоји једна прелазна зоиа (што је у осталом са свим природно и што се примеКује свудп, ма и на границама мање сродних народности но што су српска и бугарска), у којој има и српских и бугарских елемената, но у којој први преовлађују. Према свему писац би сматрао «за српска места: Трн, Ћустендил, Радомнр, Брезник, Цариброд и Видин, а сва источнија места од ових за бугарска. То је управо и стара политичка граница : вододеонице Нишаве и Искра, и Струме и Искра. Јаснија етнографска граница била би ова : од Дунава реком Ломом до садашње политичне границе између Миџора и Три Чуке, више Ћипровца, одатле садаш њом границом до Мучи-Вабе, а од ове вододеоницом Нишаве п Пскра преко ових места; Црног Врха, између Врањег Града и МаркоКраљевског града, преко Печеног брда, малог Малова и Солпнца — Блата — (измећу Драгомапа и Сливнице), за тим нреко планина Вискера, Ленима, Витоша, од овога преко Клисуре и Риља планине, а одатле преко Рила језера и Рибиог језера на Демир Капију. Одавде би се спуштала граница преко Перина планине." Пнсац даље нозива непристрасне знаоце и језика и псторије »да проуче овај народ на лицу места. да чују како говори н да виде како живи", а тврдо је уверен „да ће непристраснн знаоци, који буду ову зону проучавали, потврдити све (( што је он навео, нарочито оно из језика. У осталом та су опажања већ учињена, јер као што читамо у изврсној књижици г. Стојана М. Протића: 0 Македонији и Македонцима. (Београд 1888) на стр. 42. и бугарски писци сами признају, да се »шопско наречје у многим случајевима јако приближује српско-хрватеком (с Прелазећи с овог почесног на шире поље, ми наилазимо код осталих писаца на исти ток мисли које сретосмо код г. г. Новаковића и Веселиновића. „Кад узмете Браничево и његове псточне покрајине, вели г. Драгашевић, па пођете к југу, једном руком водећи преко Левча на водомеђу Мораве и Топлице, а другом руком на изЕоре Струме и Марице, па тако обухватите Серез н све до иза Битоља и савијете к мору и северу, срп све впше сужавајући, н изиђете на јадрански архипелаг до Истрије, евуда туда видите један народ, по свему што га тпм чини, а унутра у празнини, управ у недришту тога српа, имате народ у многом карактерном д-ругачи од оног. (( То је једно и исто племе, које је по г. Драгашевићу сачувало доста евојих особина, тако да се још и сад појављује као етнографока индивидуа. Други историцп и етнограФи балканског полуострва тврде ово исто бар у начелу. Консерватнзам у одржању