Otadžbina

КЊИЖЕВНИ НРЕГЛЕД

637

се у овима и опевало до : силовање жена и деце, разграбљмвање имања, запаљивање кућа, оцеубиство итд. Осим зла Бугарп нису ништа друго уносили нити уносе у Македонију. По целој северној и средњој Македонији геограФски називп места ч градова су српски, а по свим манастирима и црквама расејани су српскп писанп споменпци и књиге , јер су и ови задужбина српскнх царева и краљева. .. Бугарских старих црквенпх књига и ш рукописа нема нп по црквама ни по манастирима македоноким, као год што тамо нема ни једног манастпра, ни једног исторнчног сцоменика, којн би бугарски владаоцн били подигли. А међу тим бугарскн агитатори па према њима и наши (руски) бугароФили још непрестано тврде, како је Македонија бугарска земља, како тамо живе Бугари. и ако Бугари , на жалост, не разумеју језика , којим говоре македонски Славени." Шелети би само било, да руска штампа, која се још ни данас не може хвалити својом обавештеношћу о отнограФијц Македоније, и која још и данас иати од бугарофилије, иоред свих медикамената, које јој сами Бугари против те болести дају, — желети би било, да руска штампа, за коју је ова књига на првом месту и писана проучи исту без предрасуда и с пажњом, коју она заслужује. То би нарочито имало да се препоручп на првом месту славенском добротворном друштву, на које се и писац често, п ако не баш с много комплимената обраћа Ако поменуто друштво то учннп, онда му неће бити тешко, нн да учини исправке, које од њега с пуним правом захтева г. Драгашевић. III. Шта ће бити са зем.љама балканског полуострва, које се још и данас налазе под Турском? О томе се води брига у целој Европи, и о томе мисле и премишљају и Немци и Фрарцузи, и Енглези и Руси и Италијани па чак и Шведи. И сваки, као што је то већ са свим природно, размишљајући о томе питању гледа га са гледишта својих народносно-личних пнтереса —Енглези хоће одржање 'Гурске под приликама, у којима се она данас налази, с том само изменом што би требало да се што већма осигура јемство за промет, и да се дозволи што већем броју Јевреја, да тамо протурају енглеску робу. — Французн у данашњој Турској гледају капитал. који их ништа не кошта, али који ће они трошити и бити готовн да жртвују, кад друга заинтересована страна (н. пр. Русија) буде, готова, да их услужи на ком другом месту, — Немачка чува Турску за љубав Аусгрији, а ова то чпни до прилике, док јој опет не би мотла што узети. У осталом, ако нн за што друго, Турска им је и данас добра за то, да у њој протурају оно, за што се нигде на другом месту не може наћп пијаца. Уз то се и под овим околностима може привредити што и за свету, свеспасавајућу цркву, и то случајно више, но кад бп тамо господарилп Србија, Грчка или Бугарска. — Италија желп, да се у Турској постојеће стање одржи с тога, што јој ни по што није у интересу. да на јадранском или на белом мору има снажну Србију или Грчку, које би биле у стању да се с њом надмећу п ако не баш у прво време, и