Otadžbina

СА ЈАВОРА

Где је то.шко 611.1 а ? А ласта овако рече: »Тамо где вечно — благо зорица освиће рана, И бујна Палмира цвета н река весело тече! Под небом С)ристана. Тамо је пролеће вечно. По миру и самоћи, Ту звучна сантура звони у плавој, чудесној ноћи, И многи Фењери светле и бледа кандила горе. К'о разнобојне искре, к'о сиње огњено море," * Цару се учини криво и ласту ос/дп тада, Да путшш вечити буде у зем.ве, где магла влада, И снег покрива равни. К'о весник топлијих дана , Да вечно летеги мора Са древних ливанскнх го^а, И цветних, раскошних поља тонлога Суристана "У пуста и влажна доља, где киша јесења иада, И Бореј с леденог трона поноћним земља.ма влада. ј З ојис^лав

СА ЈАБОРА ЛОДАЦИ 3 А РАТНУ ИСТОРИЈУ 213 ЕАШЕГ ?ДТД СД ГУ?Ц'ЛШ 1376. ГОД. (нАСТАВАк) Одступање о Јавора, Ноћу између 26. н 27. јула 1876. год. Око 9 часова кренемо се дру.мом низ Јавор. Нашем невичном оку учпни се ово ноћно одступање такви кркљанац, да га је немогуће, ни причом, ни сликом нредставити. Артилерлја, кола са стварима, ишла су друмом, и како су раније кренути, добро су и измакли били. Пешадија када је пристигла, она је и около пута ишла, где су кола задржата случајном сметљом. Овако, унраво гмижући. овим јединим путем, одступала је сва комора са пртл>агом. око 40 гопова ар-